COVID-19 može imati posledice po mentalno zdravlje

Globalna pandemija COVID-19 uticala je na fizički život većine ljudi. Ali sada takođe postoje indikacije da pandemija ima negativne posledice po mentalno zdravlje ljudi koji su zaraženi, zdravstvenih radnika i stanovništva u celini.

Ovo je prikazano u novom danskom pregledu 43 naučna članka koji su proučavali tu temu. Pregled su proizveli istraživači sa Univerziteta u Kopenhagenu i Centra za mentalno zdravlje Kopenhagen, Službe mentalnog zdravlja u regiji Kapitola u Danskoj.

„Iz prethodne epidemije SARS-a 2002-2003. godine, zvane ptičji grip, poznato je da je mentalno zdravlje bilo pogoršano kod pacijenata koji su preživeli bolest, a i među zdravstvenim radnicima, koji su lečili pacijente. Naš nedavno objavljeni članak sistematski analizira trenutna saznanja o simptomima kod zdravstvenih radnika i pacijenata, a slično će biti i kod pandemije COVID-19 “, kaže profesor Michael Eriksen Benros sa odeljenja za imunologiju i mikrobiologiju na Univerzitetu u Kopenhagenu i centra za mentalno zdravlje Kopenhagena.

Posttraumatski stres, depresija i anksioznost

Članak je pregled 43 naučne studije. Od toga, 20 studija je ispitalo mentalno zdravlje među zdravstvenim radnicima. Zanačaj broj studija je otkrilo da postoji viši nivo anksioznosti i depresije, kao i mentalni stres i loš kvalitet sna. 19 studija ispitalo je mentalno zdravlje stanovništva u celini koje su pokazale da pandemija COVID-19 ima negativan uticaj na mentalno zdravlje.

Samo dve studije do sada su ispitale mentalne simptome kod pacijenata sa SARS-CoV-2 infekcijom. Studije su pokazale da je 96% teško bolesnih hospitalizovanih pacijenata sa infekcijom COVID-19 pokazalo simptome posttraumatskog stresa. Takođe su otkrili povećan rizik od razvoja depresije nakon hospitalizacije sa COVID-19.

„Potrebno je više studija, ali rezultati su i dalje relevantni. Brojni izveštaji o smanjenom osećaju mirisa i ukusa tokom infekcije COVID-19 mogu ukazivati na efekat virusa na nervni sistem. Stoga je zabrinjavajuće da su mentalni simptomi otkriveni tokom i odmah nakon infekcije. Jedan od faktora koji doprinosi tome može biti da je infekcija zahvatila mozak i prouzrokovala simptome, direktno ili putem indukovanog imunog odgovora“, kaže Michael Eriksen Benros.

Istraživači koji stoje iza pregleda studija naglašavaju da se moraju izraziti značajne rezerve, jer su uključene različite studije. Hitna društvena i zdravstvena kriza dovele su do bržeg objavljivanja naučnih članaka nego što je to bilo uobičajeno. Pored toga, većina studija je rađena kao upitnici preko interneta i stoga nemaju istu težinu kao temeljna, klinička istraživanja. Takođe, većina studija je iz Azije i nejasno je da li se rezultati mogu preneti u evropski kontekst.

„Potrebne su nam kvalitetnije studije da bismo doneli konačne zaključke o odnosu između mentalnih simptoma i COVID-19. Međutim, naši rezultati pokazuju da COVID-19 može imati uticaj na mozak zaraženih i da postoje efekti pandemije na mentalno zdravlje i zdravstvenih radnika i stanovništva. S obzirom da je prethodna epidemija SARS-a bila takođe povezana sa mentalnim poremećajima, verujemo da je istraživanje u ovom području izuzetno važno, jer je znanje preduslov za suočavanje sa bilo kakvim mentalnim posledicama COVID-19”, kaže doktorka i prvi autor, Nina Vindegaard Sørensen, sa Odeljenja za imunologiju i mikrobiologiju Univerziteta u Kopenhagenu i Centra za mentalno zdravlje Kopenhagen.

Prethodna epidemija SARS-a proširila se na 28 zemalja i oboljela oko 8.000 ljudi, dok je osam miliona ljudi u preko 180 zemalja i regiona već zaraženo SARS-CoV-2.

https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0889159120309545?via%3Dihub

Zaboravili ste gde ste parkirali automobil? Pamćenje je igra na sve ili ništa Parovi koji spavaju zajedno spavaju bolje