Efekti COVID-19 na mozak

COVID-19 može uticati na centralni nervni sistem (CNS), pored toga što izaziva respiratorne i druge simptome koji su opisani u vestima. Akutne neurobehejvioralne simptome prijavljuje najmanje trećina zaraženih osoba koji uključuju: vrtoglavicu, glavobolju, slabost i umor, bol u mišićima, gubitak ukusa i mirisa i poremećeni misaoni tok. Pored toga, registruje se povećana učestalost moždanog udara, mada to može biti vaskularna komplikacija, a ne direktan uticaj virusa na CNS. Dugotrajne posledice COVID-19 na mozak još uvijek nisu ustanovljene, ali one će se verovatno pojaviti zbog samih posledica infekcije korona virusa. Uz veće obraćanje pažnje na simptome CNS-a, verovatno će biti dokumentovano još neuroloških i psihijatrijskih simptoma.

Važno je brzo pokrenuti neurološke i psihijatrijske protokole istraživanja kako bi se utvrdila priroda, prevalenca i tok simptoma COVID-19 koji su u vezi sa mozgom. Takođe će biti važno da se utvrde mehanizmi koji su pod uticajem COVID-19 na mozak. Da li SARS-CoV-2, virus koji uzrokuje COVID-19, ulazi u CNS? Da li efekti virusa na druge delove tela indirektno utiču na funkciju mozga? Nakon što se utvrde mehanizmi moždane disfunkcije, da li je moguće napraviti nove terapijske opcije koje mogu da zaustave efekte COVID-19 na mozak? Ako postoje dugoročne posledice na centralni nervni sistem, mogu li se mehanizmi tih efekata utvrditi i sprečiti?

Pored toga, postoje psihijatrijski simptomi koji nisu u direktnoj vezi sa virusom, već sa posledicama same pandemije. Koliko će simptomi post-traumatskog stresnog poremećaja biti među zdravstvenim radnicima? Koliki će porast anksioznih poremećaja, depresije i poremećaja upotrebe supstanci nastupiti kao posledica psihosocijalnog stresa, neprestanog straha, socijalne izolacije, gubitka, gubitka posla, finansijske nesigurnosti? Da li će se stope samoubistava povećati? Biće neophodno dokumentovanje prirode i rasprostranjenosti psihijatrijskih posledica pandemije i razvijanje strategija lečenja.

Psihijatrijska ekspertiza će biti korisna prilikom dizajniranja terapijskih opcija za COVID-19. Neki psihijatrijski lekovi imaju svojstva koja mogu umanjiti akutne efekte izazvane virusom. Na primer, antidepresiv fluvoksamin ima protivupalna svojstva. Ovaj lek se trenutno testira da bi se utvrdilo da li može da spreči neke simptome COVID-19 koji nastaju usled porasta inflamatornih jedinjenja. Ponovno korišćenje uobičajenih lekova zahteva nova klinička ispitivanja.

Mnogi psihijatri imaju dobro znanje o dizajniranju takvih ispitivanja. Neki takođe imaju iskustva u vođenju takvih ispitivanja na virtuelnim platformama i mogu savetovati druge lekare kako da sprovode klinička ispitivanja na daljinu. Virtuelna ispitivanja će biti posebno značajna u radu sa učesnicima studije koji imaju rane simptome COVID-19 i nalaze se u karantinu i mogu učestvovati samo u kućnim ispitivanjima.

Pandemija COVID-19 zahteva brzi odgovor segmenta koji je zadužen za razvoj i istraživanje. Psihijatri koji učestvuju u kliničkim istraživanjima mogu mnogo toga da ponude u pogledu dizajna i primene klinički relevantnih studija.

https://www.psychologytoday.com/us/blog/demystifying-psychiatry/202004/effects-covid-19-the-brain

Zašto se neki ljudi drže svojih uverenja? Zaboravili ste gde ste parkirali automobil? Pamćenje je igra na sve ili ništa