Zašto se neki ljudi drže svojih uverenja?

Poslednjih nedelja nekoliko konzervativnih medijskih ličnosti, politički i poslovni lideri i drugi uticajni ljudi javno su odbacili upozorenja o opasnosti od novog koronavirusa, nazivajući ga ne smrtonosnijim od gripa. Dok su se neki od njih vratili svojim komentarima usled porasta globalnih slučajeva i smrti SAD-a COVID-19, mnogi od njihovih obožavalaca i dalje nastavljaju da veruju da je zaraza „lažna“ ili preterana. U međuvremenu, mnogi mladi odrasli prkose pravilima distanciranja od jednog metra. Grupa u Kentuckiju je čak organizovala “korona virus zabavu”, koja je omogućila širenje virusa.

 Šta uzrokuje da se određeni ljudi drže svojih verovanja i ponašaju se skeptično uprkos ogromnim kontradiktornim dokazima? Berkeli Njuz pitao je Celeste Kidd, naučnicu kognitivne nauke u Berkliju koja proučava lažna uverenja, radoznalost i učenje. Evo šta Kidd ima da kaže:

 Berkeli Njuz: Dakle, zašto neki ljudi ignorišu naučne ili druge dokaze da bi sledili autoritarnu ideologiju ili da bi potvrdili svoja uverenja?

 Celeste Kidd: Kao ljudi, mi se oslanjamo na druge ljude da nam kreiraju naše mišljenje. To je snaga naše vrste i razlog zašto imamo savremenu medicinu i tehnologije poput pametnih telefona i interneta, kao i robote i vakcine. Posebno obraćamo pažnju na podatke o autoritetu i većinu mišljenja. Mi takođe obraćamo veću pažnju na uverenja onih koje volimo u odnosu na ona koja ne volimo.

 Ljudi na autoritetnim pozicijama imaju posebnu dužnost da budu oprezni sa onim što kažu iz tog razloga. Njihove izjave, po prirodi svog položaja, imaju veću verovatnoću da budu usvojene kao verovanja i to u većem obimu, nego izjave ostalih. Oni mogu upotrijebiti njihovu moć da učine dobra dela ako su oprezni ili ako naprave mnogo štete ako nisu.

 Na primer, nedavno je predsednik Trump uporno i samouvereno sugerisao da bi se starim lekom protiv malarije, hlorokinom, mogao lečiti korona virus, u nedostatku naučnih dokaza koji bi potkrepili tu izjavu. Rekao je da je "bezbedno", da ima "dobar osećaj" o tome i da bi mogao da bude "jedan od najvećih faktora koji mogu da promene istoriju medicine na bolje", čak i nakon što ga je ispravio doktor Anthonije Fauci, direktora Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti. Muškarac iz Arizone, slušajući Trumpove savjete, progutao je sredstvo za čišćenje akvarija koje je sadržavalo sastojak zvan hlorokin i umro. Reči predstavnika vlasti, poput šefova država, imaju posebnu težinu.

 Zašto biramo da verujemo u neke stvari, a ne u druge?

 Većina nas sebe smatra racionalnim osobama koje mogu da donose odluke i stvaraju uverenja koja imaju smisla. Ali svet je za nas prevelik i složen da bismo imali vremena ili pažnje da znamo o svemu, pa moramo da biramo. Naučni naziv za to je „uzorkovanje“, i to sasvim dobro funkcioniše u dinamičnom svetu gde je približna istina obično dovoljno dobra za donošenje svakodnevnih odluka.

 Takođe, imamo osobinu da istražujemo stvari zbog kojih se osećamo nesigurno. Ova tendencija nas gura da proširimo i ažuriramo bazu znanja. Jednom kada se osećamo kao da znamo sve, isključimo se i prelazimo na sledeću stvar. To nas sprečava da gubimo vreme na ono što već znamo, kako bismo naučili nešto novo.

 Problem nastaje kada mislimo da znamo sve, ali tada grešimo. Kada se to dogodi, manje smo otvoreni za promenu svog razmišljanja na osnovu novih informacija koje dobijamo, jer  tada ne tražimo nove informacije, i ignorišemo ih.

 Konačno, ko i šta utiče na naša uverenja?

 Ako se čini da svi oko nas u nešto veruju, verovatnije je da ćemo i mi verovati. A ta povratna sprega  bitna je, posebno rano. Na primer, ako formiramo mišljenje o nečemu u šta nismo potpuno sigurni, verovatnije je da ćemo se odlučiti na osnovu prvih dokaza koje vidimo. Sve je ovo nesvesno, i tako funkcionišu sistemi učenja.

 Na primer, recimo da Vam komšija priča da je na novoj dijeti sa aktivnim ugljem kako bi izbacio toksine iz svog tela. Možda Vam se ta informacija učini nepouzdanom, i vi odete na internet da se informišete. Ako tražite frazu „aktivni ugalj“, verovatno ćete videti gomilu polunaučnih, zdravstvenih i drugih sadržaja o tome kako je aktivni ugalj dobar za razne stvari - čišćenje vaše kože, izlečenje mamurluka, smirivanje probavnih smetnji.

 Ako prvih par stvari koje vidite na internetu se uklapa u Vaše uverenje, skloni ste da to uverenje sa velikom sigurnošću usvojite. U slučaju ishrane aktivnim ugljem, nema konkretnih dokaza da aktivni ugalj može učiniti bilo šta od navedenog, a, ako ipak verujete da može, to može da Vas spreči da otkrijete druge činjenice zasnovane na dokazima koji bi Vam zapravo mogle pomoći. U najgorem slučaju može biti opasno.

 Da li su neki tipovi ličnosti sklonije pridržavanju uvjerenjima uprkos kontradiktornim dokazima?

 Svi se držimo uverenjima suprotno kontradiktornim dokazima. Svi mi imamo verovanja koja ne odgovaraju stvarnosti. To je neizbežno. Ali moguće je da su neki ljudi spremniji da prihvate drugo mišljenje. Naša prethodna istraživanja pokazuju da neizvesnost čini ljude spremnijim da se predomisle. Mana toga je što nas stalna nesigurnost može učiniti manje spremnim da donosimo odluke, što otežava život.

 Ono što znamo je da, koliko god ste sigurni u Vaša uverenja, to nije dobar pokazatelj koliko biste bili sigurni u njih kada se suočite sa dokazima. Istraživanje koje je predvodio Louis Marti u našoj laboratoriji odmerilo je poverenje dok su bili u procesu učenja nečeg novog. Ono što smo otkrili je da sigurnost uverenja nije bila vođena snagom dokaza. Umesto toga, to je bilo voženo povratnom informacijom. Ako su ljudi pogađali odgovor na pitanje i ispravno pogodili, njihovo samopouzdanje ostalo je visoko čak i kada su pogrešno odgovarali na sledeća pitanja. Ta rana pozitivna povratna sprega stvorila je visoku sigurnost koja se teško može poljuljati.

 Recimo da čujete da sunčeva svetlost leči bolesne ljude, i zato počnete da provedite vreme napolju sledeći put kada se prehladite ili otvorite prozore u spavaćoj sobi. Može da Vam se učini da počinjete da se brže lečite. Recimo da kažete o tome svom prijatelju, on proba, i on kaže da mu je i brže bilo bolje. Sada se osećate sigurnim da sunčeva svetlost leči bolest. Ali možda je pravi razlog to što Vas je sunčeva svetlost učinila manje perceptivnim za vaše simptome, ili ste imali malu prehladu koja je prošla sama od sebe. Ali s obzirom da ste sigurni u lekovite moći sunčeve svetlosti, niste u stanju da privatite neke druge ćinjenice. Dakle, ako vam neko sugeriše da možda sunčeva svetlost ne leči bolest, niste baš zainteresovani za to viđenje. A i zašto biste bili? Nadam se da shvatate.

 Kakvi su nam lideri potrebni, imajući u vidu naše sisteme verovanja?

 Svi moramo da shvatimo da, koliko se osećamo sigurni u naše uverenje, to je irelevantno u odnosu na to koliko bi trebalo da budemo sigurni. Moramo da shvatimo da postoje naučnici i medicinski stručnjaci koji imaju znanje i stručnost za donošenje pametnih odluka, a oni su voljni i sposobni da tu informaciju podele sa nama.

 Posebno su nam potrebni lideri koji mogu da razumeju ulogu koju imaju u svemu što se dešava. Reči nisu samo reči. Reči su osnova verovanja, a uverenja pokreću naše ponašanje. Ljudi koji ne veruju da je pandemija stvarna ili da će se širiti, dovode u opasnost sebe i sve ostale, ne radeći ono što je potrebno da se zaustavi.

 Mediji i online platforme koje šire informacije takođe imaju ključnu ulogu. Mnogo internet stranica prepravlja i reciklira sadržaj, koji bi mogao veštački da iskrivi nivo slaganja ili neslaganja u stanovništvu na neku temu. Važno je da ljudi koji kreiraju ove informacije prepoznaju duboku ulogu koju imaju u oblikovanju uverenja i promeni mišljenja. Moraju biti svesni odgovornosti koju snose u doba krize.

 

Da li se ljudi mogu naučiti da budu otvorenih shvatanja?

 

To je moguće. Uverenja nisu večna jer neprestano unosimo nove podatke i menjamo ih. Može izgledati čudno da se neki ljudi jednostavno isključe nakon što postanu sigurni u nešto. Ali nada je u činjenici da su ljudi u osnovi društvena bića i da žele da se povežu jedni sa drugima. Ljudi su svesni na uverenja drugih ljudi koji ih okružuju. Kada se ta uverenja promene, tada ljudi mogu preispitati svoje stavove. Zato je važno razgovarati o onome što se događa, a ljudi koji imaju najviše znanja bi trebali da najviše govore.

 Sa strane naučnika koji se bavi ponašanjem i kognitivnim funkcijama, još uvek ne znamo da li se tendencija držanja uverenja nezasnovanih na činjenicama može odučiti. To je nešto što mnogi istraživači upravo sada istražuju. Ako su ljudi svesni svoje greške, mogli bi ih naučiti da promene svoje ponašanje u skladu sa tim. Istražujemo održivost neke ideje. Testiraćemo je i videćemo, jer tako funkcioniše nauka.

 https://news.berkeley.edu/2020/03/26/coronavirus-skeptics-deniers-why-some-of-us-stick-to-deadly-beliefs/

Redovna fizička aktivnost smanjuje starenje mozga za 4 godine Efekti COVID-19 na mozak