Težak fizički rad povećava rizik od demencije

Izvor: Univerzitet u Kopenhagenu

Mišići i zglobovi nisu jedini delovi tela koji se fizičkim radom mogu istrošiti. Pate i mozak i srce. Nova studija sa Univerziteta u Kopenhagenu pokazuje da ljudi koji se bave teškim fizičkim poslovima imaju 55 odsto veći rizik od razvoja demencije od onih koji imaju kancelarijski posao. Brojke su, između ostalog, prilagođene faktorima životnog stila i životnom veku.

Opšte je mišljenje bilo da fizička aktivnost obično smanjuje rizik od demencije, baš kao što je i druga studija sa Univerziteta u Kopenhagenu nedavno pokazala da zdrav način života može prepoloviti rizik od razvoja stanja demencije.

Ovde je oblik fizičke aktivnosti od vitalnog značaja, kaže vanredna profesorka Kirsten Nabe-Nielsen sa Odeljenja za javno zdravlje Univerziteta u Kopenhagenu.

„Pre studije pretpostavili smo da je težak fizički rad povezan sa većim rizikom od demencije. To su nešto što su druge studije pokušale da dokažu, ali naša je prva koja je dve stvari ubedljivo povezala“, kaže Kirsten Nabe-Nielsen, koja je vodila studiju zajedno sa Nacionalnim istraživačkim centrom za radnu sredinu uz pomoć Bispebjerg-Frederiksberg Bolnice.

„Na primer, vodič SZO za sprečavanje demencije i bolesti u celini pominje fizičku aktivnost kao važan faktor. Ali naša studija sugeriše da to mora biti „dobar“ oblik fizičke aktivnosti, što naporan fizički rad nije. Zdravstveni vodiči bi zato trebali da razlikuju fizičku aktivnost u slobodno vreme od fizičke aktivnosti na poslu, jer postoji razlog za verovanje da ta dva oblika fizičke aktivnosti imaju različite efekte“, kaže Kirsten Nabe-Nielsen i objašnjava da čak i kada imate uzmite u obzir pušenje, krvni pritisak, prekomernu težinu, unos alkohola i fizičku aktivnost u slobodno vreme, naporan fizički rad ima korelaciju sa povećanom pojavom demencije.

Jedan od koautora studije je profesor MSO Andreas Holtermann iz Nacionalnog istraživačkog centra za radno okruženje. Nada se da će studija o demenciji sa Univerziteta u Kopenhagenu doprineti da se osvetli važnost prevencije, jer promene u mozgu počinju mnogo pre nego što osoba napusti tržište rada.

„Mnoga radna mesta već su preduzela korake za poboljšanje zdravlja radnika. Problem je što se najobrazovaniji i najsnalažljiviji deo populacije koristi ovim inicijativama. Oni nižeg obrazovanja često se bore sa prekomernom težinom, bolovima i lošom fizičkom sposobnosti, iako tokom dana naprave više koraka i u većoj meri koriste svoje telo kao alat. Na primer, za radnike nije dovoljno izbegavati dizanje teških tereta ako žele da ostanu u toj profesiji do 70. godine. Ljudi nižeg obrazovanja koji se bave fizičkim radom takođe moraju da preduzmu preventivne mere jačanjem telesnih kapaciteta, na primer vežbanjem i treninzima snage“, kaže on.

Studija se zasniva na podacima Kopenhaške muške studije (CMS), koja je obuhvatila 4.721 danskih muškaraca, koji su još 1970-ih svakodnevno izveštavali o vrsti posla koji su obavljali. Studija je obuhvatila 14 velikih kompanija sa sedištem u Kopenhagenu, a najveće su DSB, danska odbrana, KTAS, poštanske službe i grad Kopenhagen.

Tokom godina istraživači su prikupljali zdravstvene podatke o tim muškarcima, uključujući podatke o razvoju demencije.

Prema Kirsten Nabe-Nielsen, prethodne studije sugerisale su da naporan fizički rad može negativno uticati na cirkulaciju krvi u srcu, a time i na snabdevanje krvi mozga. To na primer može dovesti do razvoja kardiovaskularnih bolesti poput visokog krvnog pritiska, krvnih ugrušaka u srcu, grčeva u srcu i bolesti srca.

Nacionalni istraživački centar za radno okruženje nastavlja da radi na rezultatima sa ciljem da identifikuje zdravije načine obavljanja teških fizičkih poslova. Stoga su, između ostalog, počeli da prikupljaju podatke od socijalnih i zdravstvenih asistenata, radnika koje rade sa decom i radnika na pakovanju, kako bi teški fizički rad što više imao „efekat vežbanja“.

Stoga se nadaju da će kompanije uspešno menjati radne postupke, obezbeđujući, na primer, da će dizanje teških tereta imati pozitivan efekat, a ne istrošiti radnike. Rezultati će se objavljivati u kontinuitetu.

https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/sms.13846

 

Uticaj buke na razvoj demencije Mediteranska dijeta pomaže u smanjenju efekata stresa