Da li prekomerni unos šećera podstiče agresivno ponašanje?

Novo istraživanje sugeriše da su uslovi poput sindroma hiperaktivnosti deficita pažnje (ADHD), bipolarni poremećaj, pa čak i agresivno ponašanje možda povezani sa unosom šećera i da to može imati evolucionu osnovu.

Istraživanje koje je objavljeno na Medicinskom kampusu Univerziteta u Koloradu Anschutz, a objavljeno je u Evoluciji i ljudskom ponašanju, predstavlja hipotezu koja potkrepljuje ulogu fruktoze, komponente šećera i kukuruznog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze i mokraćne kiseline (metabolita fruktoze) u povećavanju rizika za ove poremećaje ponašanja.

„Predstavljamo dokaze da fruktoza, smanjenjem energije u ćelijama, pokreće odgovor na hranu sličan onome što se dešava pri gladovanju“, rekao je vodeći autor Richard Johnson, dr. Med., Profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Koloradu u medicinskom kampusu CU Anschutz.

Johnson daje pregled istraživanja koja pokazuju da reakcija na hranu koju uzimamo stimuliše preuzimanje rizika, impulsivnost, traženje novina, brzo donošenje odluka i agresivnost kako bi pomogla obezbeđivanju hrane kao odgovor na preživljavanje. Prekomerna aktivacija ovog procesa, zbog prekomernog unosa šećera, može prouzrokovati impulsivno ponašanje koje bi se moglo kretati od ADHD-a, do bipolarnog poremećaja ili čak agresije.

„Iako je način korišćenja fruktoze u organizmu trebao da pomogne preživljavanju, unos fruktoze je naglo porastao tokom prošlog veka, čak je i preteran zbog velikih količina šećera koji se nalaze u trenutnoj ishrani ljudi na zapadnoj hemisferi“, dodaje Johnson.

U radu se razmatra kako prekomerni unos fruktoze, prisutne u rafinisanim šećerima i kukuruznom sirupu, može doprinetio u patogenezi poremećaja ponašanja koji su u vezi sa gojaznošću.

Johnson preporučuje dalje istraživanje kako bi se utvrdila uloga šećera i mokraćne kiseline, posebno sada kada su na pomolu novi inhibitori metabolizma fruktoze.

„Identifikacija fruktoze, kao faktora rizika, ne negira važnost genetskih, porodičnih, fizičkih, emocionalnih i ekoloških faktora koji utiču na mentalno zdravlje“, dodaje on.

https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1090513820301215?via%3Dihub

Aktivno korišćnje dva jezika štiti od kognitivnih oštećenja Uticaj buke na razvoj demencije