Redovna fizička aktivnost smanjuje starenje mozga za 4 godine

Stariji ljudi koji redovno šetaju, bave se radom u bašti, plivaju ili plešu mogu imati veći mozak od svojih neaktivnih vršnjaka, pokazalo je preliminarno istraživanje koje će biti predstavljeno na 72. Godišnjem sastanku Američke akademije za neurologiju u Torontu, Kanada, od 25. aprila do 1. maja 2020. godine. Efekat vežbanja bio je jednak četiri godine mlađem mozgu.

Studija je koristila skeniranje magnetnom rezonancom (MRI) za merenje mozga ljudi sa različitim nivoom aktivnosti, uključujući one koji su bili neaktivni i one koji su bili vrlo aktivni. Skeniranje je pokazalo da manje aktivni ljudi imaju manji volumen mozga.

„Ovi rezultati su interesantni, jer sugerišu da ljudi potencijalno mogu sprečiti smanjivanje mozga i efekte starenja na mozak, jednostavno tako što postanu aktivniji“, rekao je autor studije Iian Gu, sa Univerziteta Columbia u Njujorku i član Američke akademije za neurologiju. „Najnovija istraživanja pokazala su da, kako ljudi stare, fizička aktivnost može smanjiti rizik od pada kognitivnih funkcija i demencije. Naša studija je koristila skeniranje mozga za merenje količine mozga ispitanika i otkrili su da je trećina ispitanika, koja se bavila najvišim stepenom fizičke aktivnosti, imala volumen mozga ekvivalentno četiri godine mlađem u odnosu na trećinu ispitanika koja se najmanje bavila fizičkom aktivnosti. "

 

U istraživanju je učestvovalo 1.557 osoba sa prosečnom starošću od 75 godina. Nijedna nije imala demenciju, ali je 296 osoba imalo blago kognitivno oštećenje i 28% je imalo APOE gen koji je povezan sa većim rizikom od Alzheimerove bolesti.

Učesnici su imali fizičke testove, testove razmišljanja i pamćenja, a bili su upitani i o njihovim svakodnevnim zadacima i drugim fizičkim aktivnostima. Zatim su istraživači izračunali koliko vremena i energije je svaka osoba potrošila na te zadatke i aktivnosti.

Istraživači su ljude podelili u tri grupe: one koji su bili neaktivni; oni koji su bili nešto aktivni, što znači svake nedelje ili su imali otprilike dva i po sata fizičke aktivnosti slabog intenziteta, sat i po umerene fizičke aktivnosti ili jedan sat fizičke aktivnosti visokog intenziteta; a oni koji su bili najaktivniji su svake nedelje imali  sedam sati fizičke aktivnosti niskog intenziteta, četiri sata umerene fizičke aktivnosti ili dva sata fizičke aktivnosti visokog intenziteta.

Zatim su istraživači pregledali MRI mozga svih učesnika i otkrili da, u poređenju sa ljudima iz neaktivne grupe, oni koji su bili najaktivniji imali su veći ukupni volumen mozga.

„Naši rezultati dodaju dokaze da je veća fizička aktivnost povezana sa većim obimom mozga kod starijih ljudi“, rekao je Gu. „Takođe se temelji na dokazima da češće kretanje tela tokom života može da zaštiti od gubitka volumena mozga.“

Ograničenje studije bilo je što se podaci o fizičkoj aktivnosti oslanjaju na sposobnost čoveka da se seti koliko često i koliko vremena je bila aktivna. Uz to, Gu je primetio da zbog određenog dizajna studije, ova studija ne dokazuje da vežbanje sprečava smanjivanje mozga; pokazuje povezanost.

Izvor: https://www.aan.com/PressRoom/Home/PressRelease/3780

Prvi put, za 100 godina, se životni vek ne povećava Zašto se neki ljudi drže svojih uverenja?