Prvi put, za 100 godina, se životni vek ne povećava

Prvi put nakon više od 100 godina, životni vek se nije povećao u celoj zemlji, a za najsiromašnijih 10% žena se ustvari smanjio, navodi se u novom izveštaju profesora ser Majkla Marmota i UCL Instituta za jednakost zdravlja.

10 godina od kada je profesor Sir Marmot prvi put objavio istraživanje, novi izveštaj potvrđuje da su se tokom poslednje decenije nejednakosti u zdravstvu sveukupno proširile, a količina vremena koje ljudi provode u lošem zdravstvenom stanju se povećala od 2010. godine.

Takođe, vidi se porast zdravstvenog jaza između severa i juga, gde je najveći pad primećen u najugroženijih 10% četvrti na severoistoku, a najveći porast u najmanje 10% kvartova u Londonu.

Pregled 2020. odbacuje  teoriju da se usporavanje povećanja životnog veka može pripisati samo teškim zimama ili gripu. Izveštaj kaže da je više od 80% usporavanja, između 2011. i 2019., posledica uticaja koji nisu smrtnost vezana za zimu. A usporavanje poboljšanja očekivanog trajanja života u Velikoj Britaniji je izraženije nego u većini evropskih i drugih zemalja sa visokim dohotkom, osim u SAD-u.

Pregled naglašava da naše zdravlje nije samo pitanje koliko je zdravstvena usluga finansirana i kako funkcioniše. Budući da je zdravlje usko povezano sa okolnostima u kojima smo rođeni, rastemo, živimo, radimo i rastemo, velika smanjenja finansiranja, pod znakom štednje, imala su negativne posledice. Oduzeta područja i područja izvan Londona i Jugoistoka doživela su veće promene.

Ključni nalazi iz izveštaja uključuju:

Što je područje siromašnije, to je kraći životni vek. Ovaj društveni gradijent je postajao strmiji tokom poslednje decenije, a žene su u najsiromašnijih 10% skratile životni vek od 2010-12. u poređenju sa 2016-18.

Postoje izražene regionalne razlike u očekivanom trajanju života, posebno među ljudima koji žive u siromašnijim oblastima.

Stope smrtnosti rastu za muškarce i žene u uzrastu od 45 do 49 godina - što se možda odnosi na takozvane „smrti od očaja“ (samoubistva, droge i zloupotrebe alkohola) kao što je to slučaj u SAD-u.

Dečije siromaštvo se povećalo; dečiji i omladinski centri su zatvoreni; finansiranje obrazovanja je smanjeno.

Postoji stambena kriza i porast beskućništva; ljudi nemaju dovoljno novca da vode zdrav život; a ima i više zanemarenih zajednica sa lošim uslovima i malo razloga za nadu.

„Ovo smanjenj zdravlja nacije nije moralo da se desi. Šokantno je. Velika Britanija je viđena kao svetski lider u utvrđivanju i rešavanju nejednakosti u zdravstvu, ali događa se nešto dramatično. Ovaj se izveštaj odnosi na Englesku, ali u Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj šteta zdravlju i dobrobiti je slično bez presedana ", objasnio je profesor Sir Marmot, (direktor UCL Instituta za jednakost u zdravstvu).

„Štednja je uzela značajan negativan uticaj na zdravlje i verovatno će to nastaviti i dalje. Ako me pitate da li je to razlog pogoršanja zdravstvene slike, rekao bih da je velika verovatnoća da je to odgovorno za očekivano zaravnjenje životnog veka, pogoršanje zdravlja ljudi i povećanje zdravstvenih nejednakosti.”

„Siromaštvo ima uticaj na zdravlje naše nacije - ograničava mogućnosti koje porodice imaju na raspolaganju mogućnost da žive zdrav život. Vladine zdravstvene politike koje se fokusiraju na ponašanje pojedinaca nisu efikasne. Nešto je pošlo po zlu. Pratićemo i izveštavati o nejednakostima i zdravlju i očekujemo da ih vlada sasluša. “

Uprkos pogoršanju rezultata, neke lokalne vlasti i zajednice uspostavile su efikasne pristupe u rešavanju nejednakosti u zdravstvu. Postoji veliko praktično iskustvo o tome kako smanjiti nejednakosti u zdravstvu naučene iz nekih lokalnih područja, kao što su Koventri i Veliki Mančester, te druge zemlje.

Izvor: https://www.ucl.ac.uk/

Negovatelji dementnih ukućana u Srbiji Redovna fizička aktivnost smanjuje starenje mozga za 4 godine