Demencija

Demencija | Neurologija | Neuroviva

Demencija predstavlja grupu simptoma koji utiču na pamćenje, razmišljanje i društvene sposobnosti koji zajedno značajno utiču na svakodnevni život obolelog. Jedan od najčešćih simptoma je gubitak pamćenja, ali gubitak pamćenja se ne javlja samo u demenciji, i gubitak pamćenja ne znači da neko ima demenciju.

Alchajmerova bolest je najćešći uzrok progresivne demencije kod starih (čini 60-80% svih demencija), ali postoje i drugi uzroci demencije. Posle Alchajmerove bolesti, drugi najčešći uzrok demencije je vaskularna demencija.

Simptomi

Simptomi demencije zavise od uzroka demencije, ali najčešći simptomi su:

Kognitivne promene:

  • Gubitak pamćenja
  • Otežana komunikacija i pronalaženje adekvatnih reči
  • Teškoće kod sposobnosti orijentacije
  • Otežano zaključivanje i rešavanje problema
  • Teškoće kod obavljanja kompleksnih zadataka
  • Teškoće kod planiranja i organizacije
  • Otežana koordinacija i pokreti
  • Konfuznost i dezorijentisanost

Psihološke promene:

  • Poremene ličnosti
  • Depresija
  • Anksioznost
  • Neadekvatno ponašanje
  • Paranoja
  • Halucinacije

Kada posetiti doktora

Ako primetite da neko od Vama bliskih ima gubitak pamćenja ili druge simptome vrlo je važno javiti se što pre doktoru zbog blagovremenog lečenja.

Uzroci demencije

Demencija nastaje zbog oštećenja ili gubitka nervnih ćelija i njihove veze sa mozgom. Te promene mogu da se dogode u različitim delovima mozga, i zato oboleli od demencije imaju različite simptome.

Progresivne demencije:

  • Alchajmerova bolest - ovo je najčešći uzrok demencije. Iako se još ne zna uzrok Alchajmerove bolesti, stručnjaci znaju da mali broj obolelih ima mutaciju tri gena koji se prenose sa roditelja na dete. Najvažniji gen, kod kojeg je povećan rizik od Alchamerove bolesti, je apolipoprotein E4 (APOE). Oboleli od Alchajmerove bolesti imaju plakove i klubadi u moždanom tkivu. Plakovi su grupe proteina koji se zove beta-amoliod, a klubad su fibralna klubad koji se sastoji od tau proteina. Veruje se da ove promene oštećuju zdravo moždano tkivo.
  • Vaskularna demencija - ovo je drugi najčešći uzok demencije i nastaje zbog oštećenja krvnih sudova koji dovode krv do mozga. Problemi sa krvnim sudovima mogu da dovedu do šloga ili drugih oštećenja mozga. Najčešći simptomi vaskularne demencije su teškoće kod rešavanja zadataka, usporen misaoni tok, fokusiranje i organizacija. Ovi simptomi su izraženiji nego gubitak pamćenja
  • Levi bodi demencija - Levi bodi su abnormalne nakupine proteina koji se nalaze u mozgu obolelih. Ova demencija je jedna od češćih formi demencije. Najčešći simptomi su vizuele halucinacije (proviđanje nečega što ne postoji) i problemi sa fokusiranjem i pažnjom. Takođe se javljaju nekontrolisani spori pokreti tela, tremor i rigidnost.
  • Frontotemporalna demencija - ova vrsta demencije se karakteriše raspadanjem nervnih ćelija koje povezuju frontalni i temporalni deo mozga. Najčešći simptomi utiču na ponašanje, ličnost, razmišljanje, rasuđivanje, govor i kretanje.
  • Mešana demencija - kod obolelih od demencije koji imaju više od 80 godina može da se javi Alchajmerova bolest, vaskularna demencija i Levi bodi demencija.

Druge bolesti kod kojih se javlja demencija:

  • Hantingtonova bolest - kod ove bolesti dolazi do propadanja nerava u mozgu i kičmenoj moždini. Ovde se javlja kognitivno propadanje ugavnom oko tridesete godine.
  • Traumatska povreda mozga - ovo stanje nastaje kod česte traume mozga kod boksera, fudbalera i vojnika. Kod traumatske povrede mozga moguće je da se javi i parkinsonizam, a svi simptomi se javljaju mnogo godina nakon traume.
  • Kroicfeld-Jakobsova bolest - ova bolest najverovatnije nastaje zbog nakupljanja infektivnih proteina koji se zovu prioni.
  • Parkinsonova bolest - kod velikog broja obolelih od Parkinsonove bolesti mogu da se jave simptomi demencije.

Stanja kod kojih se javlja demencija, a mogu da se izleče:

  • Infekcije i imuniloški poremećaji - ovde spadaju groznica ili multipla skleroza.
  • Metabolički i endokrinološki poremećaji - Osobe koje imaju probleme sa štitnom žlezdom, niskim nivoom šećera u krvi, niskim nivoom natrijuma ili kalcijuma, mogu da razviju simptome slične demenciji.
  • Nedostaci nutritijenata - dehidratacija, nedostatak vitamina, alkoholizam mogu da dovedu do simptoma koji liče na demenciju.
  • Neželjena dejstva lekova
  • Subduralni hematom
  • Trovanja - izloženost teškim metalima (olovo), otrovima (pesticidi) mogu da dovedu do simptoma koji liče na demenciju.
  • Tumori mozga

Faktori rizika 

Mnogi faktori mogu da dovedu do demencije.

Faktori koji ne mogu se promene:

  • Godine - rizik od demencije se povećava, posebno posle 65 godina. Ipak, demencija nije deo normalnog starenja.
  • Nasledni faktori - osobe koje su u porodici imale nekog obolelog od demencije imaju veći rizik od razvijanja demencije. Takođe, osobe koje su imale nekog dementnog u porodici ne razviju demenciju, a i osobe bez nekog dementnog u porodici mogu da razviju demenciju.
  • Daunov simdrom - kod mnogih osoba sa Daunovim sindromom se u srednjim godinama razvija demencija.

Faktori koji mogu da se promene:

  • Ishrana i fizička aktivnost - istraživanja su pokazala da nedovoljna fizička aktivnost može da poveća rizik od demencije. Istraživanja pokazuju da je veći rizik od razvijanja demencije kod osoba koje se nezdravo hrane u poređenju sa osobama koje se hrane mediteranskim tipom ishrane.
  • Zloupotreba alkohola - osobe koje konzumiraju velike količine alkohola imaju veći rizik od razvijanja demencije. Odnos između konzumiranja umerenih količina alkohola i demencije još nije istražen.
  • Kardiovaskularni faktori rizika - ovde spadaju: visok krvni pritisak, visok holesterol, ateroskleroza i gojaznost.
  • Depresija - iako nije utvrđena veza, ali kod osoba koje razviju depresiju u kasnom životnom dobu, može da se češće razvije demencija.
  • Diabetes povećava rizik od demencije.
  • Pušenje cigareta povećava se rizik od demencije.
  • Nedostatak vitamina i nutritijenata - niski nivoi vitamina D, B6, B12 i folata mogu da povećaju rizik od demencije.

Komplikacije:

  • Neuhranjenost - oboleli od demencije u kasnom stadijumu smanjuju unos hrane ili kompeltno prestanu da se hrane. Može da se desi da ne mogu da žvaću hranu i da gutaju.
  • Zapaljenje pluća - teškoće sa gutanjem mogu da dovedu do udisanja hrane što može da dovede do zapaljenja pluća.
  • Opasnost po okolinu i sebe - oboleli od demencije moraju da obrate pažnju na neke svakodnevne aktivnosti kao što su vožnja kola, kuvanje i samostalno šetanje.

 

Zakažite pregled kod NeuroViva stručnjaka prof. dr Marije Semnic

Prof. dr Marija Semnic

Prof. dr Marija Semnic

Specijalista neurologije

Prof. dr Marija Semnic je lekar specijalista neurologije kojoj je oblast demencije i poremećaja pamćenja uže polje rada i stručnog interesovanja. Svaki pregled i razgovor sa porodicom koji uradi je sveobuhvatan, sa puno razumevanja i posvećen tome kako im pomoći u cilju poboljšanja kvaliteta života.

Biografija

Posavetujte se sa nama!

Pozovite nas:

061/383-0223

Iskustva