Moždani udar

Moždani udar | Neurologija | Neuroviva

Šlog (moždani udar) se javlja kada se smanji ili prestane snabdevanje krvlju u nekom delu mozga. Za nekoliko minuta nervne ćelije izumiru.

Šlog je hitno stanje. Vrlo je važno odmah reagovati i na taj način se smanjuje oštećenje mozga i druge komlikacije.

Šlog se može lečiti i sprečiti.

Simptomi

Obratite pažnju na ove znake i simptome i kada se javljaju:

  • Otežan govor i razumevanje - osoba je konfuzna, govori sliveno i teško razume druge.

  • Gubitak osećaja i paraliza lica, ruke ili noge - ovo se javlja iznenada i najčešće na jednoj strani tela.

  • Teškoće sa vidom na jednom ili oba oka - zamućenje vida ili mogu da se jave duple slike.

  • Glavobolja - iznenada vrlo jaka glavobolja koja je praćena sa povraćanjem, vrtoglavicom i izmenjenim stanjem svesti.

  • Otežano hodanje - javlja se gubitak ravnoteže i koordinacije pokreta.

Ako primetite neke od ovih simptoma ODMAH SE JAVITE NEUROLOGU.

 

Uzorci

Šlog može da nastane zakrčenjem arterije (ishemički moždani udar) ili pucanjem nekog krvnog suda (hemoragički moždani udar).

  • Ishemički moždani udar - čini oko 80% moždanih udara. Ovo se dešava kada je arterija, koja dovodi krv do mozga, sužena ili blokirana.

  • Hemoragički moždani udar - nastaje zbog nekontrolisanog viskog krvnog pritiska, prekomerne doze antikoagulanata ili zbog istanjenog zida nekog krvnog suda (aneurizma). Vrste hemoragičkog moždanog udara su:

    • Intracerebralno krvarenje gde puca krvni sud u mozgu i oštećuje moždano tkivo

    • Subarahnoidalno krvarenje gde puca arterija koja se nalazi između mozga i lobanje. Jedan od karakterisičnih simptoma je intenzivna vrlo jaka glavobolja.

Faktori rizika

  • Faktori koji imaju veze sa načinom života: gojaznost, fizička neaktivnost, zloupotreba alkohola ili droga.

  • Medicinski faktori rizika: visok krvni pritisak, pušenje cigareta, visok holesterol, diabetes, kardiovaskularne bolesti, porodična istorija šloga.

  • Veći rizik imaju i

    • Godine - stariji od 55 godina.

    • Pol - muškarci imaju veći rizik, ali je kod žena veća smrtnost od šloga.

    • Hormoni - korišćenje lekova koji sadrže estrogen.

Komplikacije

Zavisno od toga koliko je krvni sud bio blokiran, razvijaju se razna oštećenja

  • Paraliza ili gubitak pokreta u mišićima - paraliza može da se javi na jednoj strani tela. Fizikalna terapija može da pomogne, kao i hodanje

  • Otežan govor i gutanje - terapija sa logopedom može da pomogne.

  • Gubitak pamćenja i otežan misaoni tok.

  • Emocionalni problemi - može da se razvije depresija i javlja se teža kontrola emocija

  • Bolovi - može da se javi neprijatan osećaj, trnjenje ili mravinjanje u delu tela koji je pogođen sa šlogom.

  • Promene u ponašanju - osobe koje su imale šlog se često povlače iz društvenog života ili postaju impulsivnije.

Prevencija

Generalni savet je vođenje zdravog načina života:

  • Redovna kontrola krvnog pritiska - ovo je jedna od najvažnijih stvari koje mogu da smanje rizik od šloga. Vežbanje, manje stresa, održavanje telesne težine, smanjen unos natrijuma, alkohola može da doprinese prevenciji šloga.

  • Smanjenje nivoa holesterola i masti u ishrani.

  • Prestanak pušenja cigareta.

  • Kontrola dijabetesa

  • Održavanje telesne težine u normalnim granicama. Gubitak 5kg može da smanji krvni pritisak i da popravi holesterol.

  • Ishrana sa dosta voća i povrća - ovde je naglasak na mediteranskoj ishrani

  • Fizička aktivnost - aerobne i „kardio“ vežbe smanjuju rizik od šloga. Vežbanje smanjuje krvni pritisak, povećava nivo HDL holesterola i poboljšava krvne sudove i srce. Vežbanje u trajanju od 30min dnevno može da bude dovoljno.

  • Umereno konzumiranje alkohola - konzumiranje velikih količina alkohola je faktor rizika za razvoj šloga, ali konzumiranje malih do umerenih količina alkohola ima protektivno dejstvo. Obratite pažnju na lekove koje uzimate jer mogu da intereaguju sa alkoholom.

  • Izbegavajte upotrebu droga i drugih supstanci.

 

Zakažite pregled kod NeuroViva stručnjaka dr Nemanje Popovića

 Asist. dr Nemanja Popović

Asist. dr Nemanja Popović

Specijalista neurologije

Asist. dr Nemanja Popović lekar specijalista neurologije koji ima višegodišnje kliničko iskustvo u radu sa pacijentima iz oblasti opšte neurologije, a poslednjih godina je usmeren na dijagnostiku i terapiju pacijenata obolelih od cerebrovaskularnih bolesti.

 

Biografija

Posavetujte se sa nama!

Pozovite nas:

061/383-0223

Iskustva