Parkinsonizam

Parkinsonizam | Neurologija | Neuroviva

Parkinsonizam predstavlja široku grupu bolesti koje se karakterišu prvenstveno:

  • Usporenošću
  • Osiromašenjem pokreta uz prisustvo podrhtavanja ekstremiteta u miru
  • Povišenog mišićnog tonusa i nestabilnosti

Javlja se kod niza oboljenja kao što su:

  • Parkinsonizam plus sindromi ( PSP- progresivna supranuklearna paraliza, MSA –multipla sistemska atrofija, KBD- kortikobazalna degeneracija, DLB- bolest difuznih Levijevih tela)
  • U sklopu drugih heredodegenerativnih bolesti (Wilsonova bolest, degeneracije sa taloženjem gvožđa, spinocerebelarnih ataksija i dr.)
  • Izloženosti određenim grupama lekova, toksinima, infektivnim uzrocima
  • Moždani udar
  • Tumori mozga

Iz grupe parkinsonizama najčešća je Parkinsonova bolest, koja tipično zahvata oko 2 % osoba starijih od 65 godina.

Parkinsonova bolest je progresivno neurološko oboljenje koje pogađa kretanje obolelog. Simptomi se postepeno razvijaju, a nekada kreću samo sa diskretnim podrhtavanjem ruke. Podrhtavanje je često, ali ova bolest takođe dovodi do ukočenosti i sporih pokreta.

U početnim stadijumima Parkinsonove bolesti, lice pokazuje malo ekspresije, ruke se ne pomeraju prilikom kretanja, govor je mekan i sliven. Vremenom, simptomi se pogoršavaju.

Iako nije moguće izlečiti Parkinsonovu bolest, lekovi mogu značajno da poprave simptome bolesti.

 

Simptomi

Znaci i simptomi Parkinsonove bolesti su različiti od pacijenta do pacijenta. Početni znaci su blagi i mogu dugo da se ne primete. Simptomi počinju na jednoj strani tela i uglavnom na toj strani tela se pogoršavaju, čak i kada pređu na drugu stranu tela. Simptomi i znaci su:

  • Tremor (podrhtavanje) - uglavnom počinje na ruci ili prstima i podseća na brojanje tableta. Može da se javi u miru.
  • Usporeni pokreti - u Parkinsonovoj bolesti se usporavaju pokreti i najjednostavniji zadaci mogu da postanu vremenski zahtevni. Koraci su sve kraći. Teško je obolelom da ustane iz stolice. Prilikom hodanja, oboleli vuče noge.
  • Ukočeni mišići mogu da se jave u bilo kom delu tela. Tada su pokreti značajno ograničeni.
  • Narušeno držanje tela i balans
  • Gubitak automatskih pokreta kao što su treptanje, smejanje i pomeranje ruku u toku hoda.
  • Promene govora - govor postaje tih, sliven i okleva se pre izgovaranja reči.
  • Promene u rukopisu - sve je teže pisati i slova postaju sitna.

 

Uzroci

U Parkinsonovoj bolesti veliki deo simptoma nastaje zbog izumiranja nervnih ćelija koje proizvode dopamin. Simptomi Parkinsonove bolesti se javljaju kada se smanje nivoi dopamina u mozgu.

Uzrok bolesti je nepoznat ili određeni faktori mogu da imaju ulogu u nastajanju bolesti:

  • Genetska predispozicija - naučnici su pronašli neke mutacije gena koje mogu da uzrokuju Parkinsonovu bolesti, ali ovo su retki porodični slučajevi Parkinsonove bolesti.
  • Faktori iz okoline - izloženost određenim toksinima može da dovede do Parkinsonove bolesti, ali je rizik mali.

 

Faktori rizika

  • Godine - Parkinsonova bolest uglavnom počinje u srednjem životnom dobu i rizik se povećava sa godinama. Uglavnom se bolest razvije oko 60 godina.
  • Nasledni faktori - ako je neko u porodici imao Parkinsonovu bolest, povećan je rizik od razvijanja Parkinsonove bolesti. Ipak, ovaj rizik je relativno mali.
  • Pol - kod muškaraca se češće javlja Parkinsonova bolest

 

Komplikacije

  • Teškoće u procesu mišljenja - ovo može da se javi u kasnijim stadijumima Parkinsonove bolesti.
  • Depresija i promene u raspoloženju - depresija može da se javi i u početku bolesti, kao i anksioznost. Lečenje može da olakša druge simptome Parkinsonove bolesti.
  • Otežano sa gutanjem
  • Otežano žvakanje i ishrana - javlja se u kasnom stadijumu Parkinsonove bolesti i može da dovede do neuhranjenosti.
  • Otežano spavanje - oboleli se često bude u toku noći, rano se bude ili teško se uspavaju.
  • Problemi sa mokrenjem
  • Zatvor
  • Promene u krvnom pritisku - oboleli može da oseti vrtoglavicu i omaglicu kada ustane zbog naglog pada krvnog pritiska.
  • Poremećeno čulo mirisa
  • Zamor
  • Bolovi

 

Zakažite pregled kod NeuroViva stručnjaka dr Dragane Stefanović

Mr sc. med. dr Dragana Stefanović

Mr sc. med. dr Dragana Stefanović

Specijalista neurologije

Mr sc. Med. dr Dragana Stefanović je lekar specijalista neurologije kome je polje profesionalnog interesovanja Parkinsonova bolest, parkinsonizam i poremećaji pokreta, te primena botulinusnog toksina kod fokalnih distonija.

 

Biografija

Posavetujte se sa nama!

Pozovite nas:

061/383-0223

Iskustva