Kako se postavlja dijagnoza Parkinsonove bolesti (PB)?

Postavljanje dijagnoze PB nije uvek lako, pošto je svaki slučaj PB jedinstven i, kako je u pitanju neurološki poremećaj, simptomi su slični mnogim drugim poremećajima mozga. Ipak, iskusan neurolog treba da je u mogućnosti da postavi tačnu dijagnozu. Prilikom postavljanja dijagnoze PB, lekar sluša lično iskustvo osobe o njenom stanju i pažljivo posmatra simptome tokom neurološkog pregleda.


Osnovni simptomi PB su sporost pokreta, ukočenost, i ponekada tremor i gubitak ravnoteže, i posebna kombinacija ovih simptoma može navesti lekara da postavi dijagnozu PB. Prvi znaci PB se mogu primetiti kao teškoće sa delikatnim pokretima kao što su pisanje, šivenje, brijanje, itd. Pored toga, sve više se obraća pažnja na simptome koji nisu povezani sa pokretima zbog njihovog značaja da pomognu kod ranog postavljanja dijagnoze PB.


Iako PB zahvata mozak, skeniranjem mozga obično nije moguće pozitivno identifikovati PB i promene koje ona stvara na mozgu. Ipak, CT i MR snimanje (kojim se dobijaju snimci različitih preseka mozga) mogu se koristiti kako bi se eliminisaili drugi poremećaji koji takođe mogu dovoditi do simptoma. Ukoliko snimak deluje normalno, onda je moguće, ali ne i definitivno, da je simptome izazvala PB.


Slično ovome, tipovi skeniranja mozga koji se nazivaju PET i SPECT, kojima se može vizuelizovati dopamin u mozgu, mogu se koristiti radi potpore dijagnozi PB i eliminisanju drugih uzroka; ali, ponovo, ovim skeniranjima nije moguće dokazati da osoba ima PB. Zbog ovoga, dijagnoza se obično zasniva na opisu/posmatranju simptoma i neurološkom pregledu. Pored toga, mogu postojati neki drugi testovi kao što su rendgensko snimanje i testovi krvi, koji mogu pomoći da pokažu da simptomi nisu izazvani drugim poremećajima.


Ukoliko osoba ima PB, onda će se napredovanje ocenjivati u pravilnim intervalima na osnovu kliničkog pregleda lekara, i ponekada upotrebom jedne ili više skala za ocenjivanje

Šta izaziva Parkinsonovu bolest (PB)?