Šta izaziva Parkinsonovu bolest (PB)?

Kod PB postoji manjak hemijske supstance u mozgu - dopamina. Ovo je posledica toga što je mozak izgubio nervne ćelije koje normalno proizvode dopamin. Gubitak nervnih ćelija je potpuno normalan proces koji se javlja i kod najzdravijih osoba. Ali, kada se pojave znaci PB koji su povezani sa pokretima, to ukazuje da je veoma veliki broj izgubljenih ćelija bio u određenom delu mozga koji se naziva substantia nigra . Ova oblast je izrazito povezana sa kontrolom pokreta tela.


Pored toga, smatra se da do gubitka nervnih ćelija takođe dolazi i u drugim delovima mozga, dovodeći do efekata koji nisu povezani sa pokretima, što doprinosi širokom spektru simptoma koji se mogu primetiti kod PB.
Medicinski eksperti još uvek nisu sigurni šta uništava nervne ćelije, niti šta dovodi da neki ljudi dobiju PB a neki ne. Ipak, PB nije infektivno oboljenje i nije zarazno. U toku su medicinska istraživanja koja imaju za cilj da otkriju ulogu koju u PB imaju geni, i šta bi se moglo koristiti kao oblik dijagnostičkog testa. Trenutno prisutni dokazi ukazuju na to da razvoj PB kod osoba mlađih od 40 ili 50 godina može biti nasleđen u nekim porodicama, dok su dalja istraživanja u toku.


Takođe je moguće da je oštećenje nerava kod PB izazvano činiocem iz okruženja. U prošlosti se smatralo da izloženost štetnim hemikalijama kao što su pesticidi, pijenje zagađene vode ili čak fizički faktori kao što je povreda glave mogu izazvati PB, mada trenutno ne postoje dokazi koji idu u prilog ovim pretpostavkama.
Trenutno mišljenje je da, iako se PB sama po sebi ne nasleđuje, postoji neka vrsta naslednog faktora ("u genima" ili "genetska podložnost") koja dovodi do toga da određeni ljudi budu podložniji efektima određenih faktora i to može dovesti do rizika za nastanak PB.

Osnovne informacije o Parkinsonovoj bolesti Kako se postavlja dijagnoza Parkinsonove bolesti (PB)?