Agorafobija

Agorafobija | Psihijatrija | Neuroviva

Agorafobija je vrsta anksioznog poremenćaja gde osoba oseća strah i izbegava mesta ili situacije koje mogu da dovedu do osećaja panike i osećaja bespomoćnosti ili zarobljenosti. Osoba oseća strah od situacija kao što su: korišćenje javnog prevoza, boravak na otvoranom ili zatvorenom prostoru, čekanje u redu ili boravak u većoj grupi ljudi.

Anksioznosti nastaje od osećaja straha da pomoći ili izlaza iz siutacije u kojoj se osoba nađe. Kod većine ljudi se agorafobija razvije nakon napada panike (link ka panični poremećaj) , koji onda dovodi do straha da će se taj napad panike ponoviti. Zbog toga osobe sa agorafobijom izbegavaju određena mesta na kojima misle da će im se napad panike ponoviti.

Osobe sa agorafobijom često traže da budu u nečijem društvu ako treba da idu na javna mesta, a nekada je strah toliko jak da se plaše da izađu iz kuće.

Lečenje agorafobije je izazov za terapeuta i osobe koja ima agorafobiju jer je potrebno da se osoba suoči sa svojim strahovima.

Simptomi

Simptomi agorafobije uključuju strah od:

  • Izlaska iz kuće

  • Gužve i čekanja u redu

  • Mesta kao što su: bioskopi, liftovi ili male prodavnice

  • Otvorenih mesta kao što je parking ili tržni centar

  • Korišćenja javnog prevoza: autobusa, aviona ili voza

Agorafobija značajno utiče na društveni život, posao i na mogućnost za izlaske na javna mesta.

Zakažite pregled ako primetite neke od simptoma kod Vas ili kod nekog od Vaših prijatelja.

Uzroci

Uzorci mogu da budu mnogi: srčani problemi, temperament, stresno okruženje ili razna životna iskustva.

Faktori rizika

Agorafobija može da se javi u detinjstvu, ali uglavnom se javlja kod tinejdžera ili osoba mlađih od 35 godina. Kod žena se javlja nešto češće nego kod muškaraca.

Faktori rizika:

  • Postojanje paničnog poremećaja ili druge fobije

  • Odgovor na napad panike sa intenzivnim strahom

  • Stresni životni događaj

  • Temperament u kojem dominira anksioznost

  • Član porodice koji ima agorafobiju

Komplikacije

Životne aktivnosti su vrlo limitirane kod osobe sa agorafobijom. Neke osobe ne mogu čak ni da izađu iz kuće, i, bez lečenja, neke osobe mogu da ne napuštaju svoju kuću godinama. Teško je održavati društveni život, ići u školu, na posao i učestvovati u uobičajenim aktivnostima. Bez lečenja, može da dođe do depresije ili zloupotrebe alkohola i drugih supstanci.

Prevencija

Ne postoji pouzdan način za sprečavanje agorafobije. Ipak, anksioznost se pojačava što više se izbegavaju situacije koje izazivaju strah. Ako primetite manji strah kod odlaska na mesta na kojima se osećate bezbedno, probajte da idete na ta mesta što češće, sve dok se intenzitet straha ne poveća. Možete da tražite da sa Vama ide još neko, ali, ako i to ne pomaže, zakažite pregled.

Ako osetite anksioznost kod odlaska na neka mesta ili imate napade panike, zakažite pregled što pre. Agorafobija, bez lečenja na vreme, može da se značajno pogorša.

 

 

Posavetujte se sa nama!

Pozovite nas:

061/383-0223

Iskustva