Depresija | Psihijatrija | Neuroviva

Depresija je poremećaj raspoloženja koji se karakteriše osećajem konstantne tuge i gubitka interesovanja. Depresija utiče na raspoloženje, razmišljanje i ponašanje i može da dovede do velikog broja emotivnih i psihičkih problema. Osoba sa depresijom može da ima probleme u svakodnevnom funkcionisanju, a može da ima osećaj kao da život nema smisao.

Depresija nije znak slabosti i ne može neko “tek tako” da prestane da se oseća depresivnim. Depresija zahteva dugoročno lečenje, ali nemojte da Vas ovo obeshrabri. Većina ljudi se oseća bolje nakon primene lekova, psihoterapije ili oboje.

Simptomi

Depresija može da se desi nekome samo jednom u životu, ali može i da se javi u vidu višestrukih epizoda. U toku ovih epizoda, simptomi koji se javljaju su:

• Osećaj tuge, praznine i beznadežnosti

• Izlivi besa ili frustracije čak i na najmanje sitnice

• Gubitak interesovanja i zadovoljstva za uobičajene aktivnosti kao što su: seks, hobiji ili sport

• Poremećaji spavanja: nesanica ili preterana pospanost

• Umor ili gubitak energije. Čak i najjednostavniji zadaci zahtevaju dodatan napor

• Gubita apetita i gubitak na težini ili intenzivan apetit i dobijanje na težini

• Anksioznost, agitacija ili osećaj nemira

• Usporeno razmišljanje, govor i pokreti tela

• Osećaj beskorisnosti ili krivice koja je usmerena na prethodne probleme i osećaj krivice

• Problemi sa razmišljanjem, koncentracijom, donošenjem odluka i pamćenjem stvari

• Česta razmišljanja o smrti, samoubistvu ili pokušaji samoubistva

• Neobjašnjivi zdravstveni problemi kao što su bolovi u leđima ili glavobolje

Za većinu osoba sa depresijom simptomi su izraženi u tolikoj meri da značajno otežavaju svakodnevne aktivnosti kao što su odlazak na posao, u školu, društvene aktivnosti ili odnose sa drugim ljudima.

Uzorci

Nije poznato zbog čega se javlja depresija. Veliki broj faktora mogu da utiču na depresiju:

• Biološke razlike. Osobe koje imaju depresiju imaju promene u mozgu. Ove promene mogu da pomognu kod otkrivanja uzroka depresije

• Funkcionisanje mozga. Neurotransmiteri su materije koje omogućavaju funkcionisanje mozga i imaju ulogu u depresiji. Poslednja istraživanja pokazuju da promene u funkcionisanju ovih neurotransmitera imaju značajnu ulogu u nastanku depresije, kao i u lečenju depresije

• Hormoni. Promene u balansu hormona mogu da dovedu do depresije. Ovo se javlja često nakon porođaja ili u menopauzi

• Nasledni faktori. Depresija je češća kod osoba koje imaju rođake koji su imali depresiju
  
  

Faktori rizika

Depresija može da se javi u bilo kom životnom dobu. Češće se javlja kod žena.

Faktori koji povećavaju rizik od depresije su:

• Tipovi ličnosti koji su skloniji samo kritici, zavisni su od drugih ili su pesimistični

• Traumatični ili stresni događaji kao što su psihičko ili seksualno zlostavljanje, smrt člana porodice, problemi u vezama ili finansijski problemi

• Rođaci koji imaju depresiju, bipolarni poremećaj, alkoholizam ili samoubistvo

• Neki drugi mentalni problemi kao što su anksiozni poremećaji, poremećaji ishrane ili post traumatski stresni poremećaji

• Zloupotreba alkohola ili drugih supstanci

• Teške bolesti kao što su karcinom, šlog, hronični bolovi ili srčani problemi
  
  

Komplikacije

Depresiju treba uzeti ozbiljno jer može da ima teške posledice na obolelog i na njegovu porodicu. Ako se ne leči, depresija se teže leči i dovodi do emotivnih, zdravstvenih i drugih problema koji utiči na svaki aspekt života.

Komplikacije koje mogu da se jave su:

• Dobijanje na težini ili gojaznost, što dovodi do srčanih problema i dijabetesa

• Bolovi

• Zloupotreba alkohola i drugih supstanci

• Anksioznost, napadi panike ili socijalne fobije

• Konflikti u porodici, problemi u vezama, na poslu ili školi

• Izolacija od društva

• Razmišljanje ili pokušaji samoubistva
  
  

Prevencija

Ne može se sprečiti nastanak depresije, ali ovo može da pomogne:

• Preduzmite korake prema kontroli stresa kako biste povećali vaše samopouzdanje

• Obratite se porodici i prijateljima, posebno u teškim situacijama kako bi Vam pomogli da sve prebrodite

• Javite se lekaru kada primetite neke od simptoma kako se depresija ne bi pogoršala

• Pridržavajte se plana lečenja koje Vam je dao lekar kako biste sprečili da se depresija ponovo javi

Zakažite pregled kod NeuroViva stručnjaka prof. dr Aleksandre Nedić

Prof. dr Aleksandra Nedić

Specijalista neuropsihijatrije

Biografija