Generalizovani anksiozni poremećaj | Psihijatrija | Neuroviva

Pozovite nas: 061/383-0223

Generalizovani anksiozni poremećaj

Generalizovani anksiozni poremećaj | Psihijatrija | Neuroviva

Sa vremena na vreme, a posebno kada se u životu dogode stresne situacije, uobičajeno je da se neko oseća zabrinuto/anksiozno. Ali česta anksioznost, anksioznost koja traje i koja se teško kontroliše i utiče na svakodnevni život može da bude znak generalizovanog anksioznog poremećaja.

Generalizovani anksiozni poremećaj može da se razvije kod dece ili kod odraslih. Neki od simptoma mogu da budu slični paničnom poremećaju, opsesivno kompulsivnom poremećaju i drugim vrstama anksioznosti.

Život sa generalizovanim anksioznim poremećajem je vrlo izazovan. U velikom broju slučajeva, generalizovani anksiozni poremećaj se javlja zajedno sa drugim anksioznim poremećajima i poremećajima raspoloženja. U većini slučajeva, generalizovani anksiozni poremećaj se poboljšava primenom psihoterapije i lekova.

Simptomi

  • Stalna zabrinutost ili anksioznost oko velikog broja životnih situacija, ali koja nije u skladu sa značajem tih životnih situacija

  • Previše razmišljanja oko eventualnih rešenja neke situacije ili najgorih scenarija koji mogu da se dese

  • Utisak da su neke situacije opasne po život, a zapravo nisu

  • Teškoće da suočavanjem sa životnim neizvesnostima

  • Neodlučnost ili strah od donošenja pogrešne odluke

  • Nemogućnost da se ne brine oko nekih situacija

  • Nemogućnost za odmor, osećanje nemira

  • Teškoće sa koncentracijom

  • Zamor

  • Teškoće sa spavanjem

  • Tenzija u mišićima ili bolovi u mišićima

  • Drhtavica

  • Osećaj nervoze

  • Znojenje

  • Mučnina ili dijareja

  • Razdražljivost

Na primer, osećaj intenzivne zabrinutosti za Vašu bezbednost i bezbednost vaše porodice, ili osećaj kao da će nešto loše da se desi

Anksioznost, briga ili fizički simptomi mogu značajno da utiču na Vaš društveni ili poslovni život.

Kada posetiti doktora

Uobičajeno je da se svakome povremeno javi osećaj anksioznosti. Ali posetite doktora ako:

  • Osećate se kao da previše brinete i to utiče na Vaš posao, odnose da drugim ljudima ili na neke druge aspekte života

  • Osećate se depresivno ili razdražljivo

  • Razmišljate o samoubistvu – odmah se javite lekaru!

Osećaj zabrinutosti će vrlo teško proći sam od sebe, a čak može i da se pogorša. Potražite profesionalnu pomoć pre nego što simptomi anksioznosti postanu vrlo izraženi. Anksioznost se najlakše leči u početku.

Uzroci

Uzroci generalizovanog anksioznog poremećaja nastaju od kompleksne interakcije bioloških faktora i faktora sredine koji uključuju:

  • Raznolikost u funkcionisanju mozga

  • Genetiku

  • Raznolikost u doživljaju neke pretnje

  • Individualni razvoj i tip ličnosti

Faktori rizika

Žene imaju češće generalizovani anksiozni poremećaj nego muškarci. Ovi faktori mogu da povećaju rizik od generalizovanog anksioznog poremećaja:

  • Tip ličnosti: Osoba koja je plašljiva ili negativna i izbegava svaku opasnost

  • Genetika: Porodična istorija generalizovanog anksioznog poremećaja

  • Životni događaji: Osobe koje imaju generalizovani anksiozni poremećaj imaju značajne životne promene, traumatična iskustva u detinjstvu, ili skorašnji traumatični događaj

Komplikacije

Generalizovani anksiozni poremećaj može značajno da utiče na kvalitet života. Može da:

  • Utiče na to da zadatke obavite brzo i efikasno zbog problema u koncentraciji

  • Oduzme vreme u fokusu na druge aktivnosti

  • Uduzme Vam energiju

  • Poveća rizik od depresije

Generalizovani anksiozni poremećaj može da pogorša neke druge bolesti:

  • Čir na želucu ili druge bolesti digestivnog trakta

  • Glavobolje i migrene

  • Hroničan bol

  • Probleme sa spavanjem

  • Srčane probleme

Prevencija

Ne postoji siguran način da se pretpostavi da li će neko da razvije generalizovani anksiozni poremećaj, ali ovo može da Vam pomogne da smanjite simptome anksioznosti:

  • Javite se lekaru na vreme. Teže se leči generalizovani anksiozni poremećaj ako se ne javite na vreme

  • Pravite prioritete u životu. To može da smanji anksioznost

  • Izbegavajte zloupotrebu alkohola, droge ili drugih supstanci. Sve ovo može da pogorša anksioznost

 

Zakažite pregled kod NeuroViva stručnjaka prof. dr Aleksandre Nedić

Prof. dr Aleksandra Nedić

Prof. dr Aleksandra Nedić

Specijalista neuropsihijatrije

Biografija

Posavetujte se sa nama!

Pozovite nas:

061/383-0223

Iskustva