Socijalna fobija | Psihijatrija | Neuroviva

Pozovite nas: 061/383-0223

Socijalna fobija

Socijalna fobija | Psihijatrija | Neuroviva

Uobičajeno je da se neko oseća nervozno u određenim društvenim situacijama kao što su odlazak na sastanak ili držanje prezentacije. Ali kod osoba koje imaju socijalnu fobiju, svakodnevne aktivnosti stvaraju osećaj anksioznosti, straha, sramote od toga da će ih neko kritikovati ili osuđivati. Ovakav stres značajno utiče na kvalitet života, rada, odlaska u školu ili drugih aktivnosti.

Simptomi

Ako neko osećaj stida ili neprijatnost u određenim društvenim situacijama ne znači da ima socijalnu fobiju, a ovo posebno važi za decu. Nravno, treba uzeti u obzir razlike u ljudima koje mogu da dovedu do različitog nivoa prijatnosti u društvenim situacijama.

Za razliku od osećaja nervoze,koji može da se javi svakog dana, osobe sa socijalnom fobijom imaju osećaj straha i anksioznosti koji značajno utiče na svakodnevni život, posao, odlazak u školu i na druge aktivnosti. Socijalna fobija se najčešće javlja od 13. do 15. godine,a li može da se javi kasnije ili ranije.

Emocionalni simptomi mogu da uključe konstantan:

  • Strah od situacija u kojima neko može da Vas kritikuje

  • Zabrinutost oko eventualne situacije u kojoj možete da se osramotite

  • Intenzivan strah od razgovora sa nepoznatim ljudima

  • Strah od toga da će drugi primetiti da ste anksiozni

  • Strah od toga da možete da pocrvenite, da se znojite, tresete ili da Vam glas podrhtava

  • Izbegavanje situacija gde možete da budete u centru pažnje

Fizički simptomi koji prate socijalne fobije su:

  • Crvenilo u licu

  • Brzi otkucaji srca

  • Podrhtavanje

  • Znojenje

  • Osećaj mučnine

  • Nemogućnost da se dođe do daha

  • Vrtoglavica

  • Osećaj gubitka svesti

  • Napetost u mišićima

Osobe koje imaju socijalnu fobiju teško mogu da izdrže:

  • Komunikaciju da nepoznatim osobama

  • Odlazak na žurke ili druge društvene aktivnosti

  • Odlazak na posao ili u školu

  • Započinjanje razgovora

  • Kontakt očima sa drugim ljudima

  • Ulazak u sobu u kojoj ljudi već sede

  • Jedenje pred drugim ljudima

  • Odlazak u toalete u restoranima ili dugim javnim mestima

Izbegavanje situacija koje mogu da dovedu do anksioznosti može da izgleda kao dobro rešenje, ali je ono samo kratkotrajno. Dugoročno gledano, anksioznost će se samo povećati vremenom ako se na vreme ne krene sa lečenjem.

Javite se lekaru ako osetite strah ili počnete da izbegavate uobičajene društvene situacije zbog brige da će te se osramotiti ili eventualnog osećaja panike.

Uzorci

Socijalne fobije se javljaju kod kompleksne interakcije bioloških faktora i faktora sredine. Mogući uzroci su:

  • Nasledni. Češće su socijalne fobije u nekim porodicama, ali nije jasno koji je uticaj genetskih faktora

  • Moždane strukture. Osobe koje imaju vrlo aktivan deo mozga koji se zove Amigdala imaju pojačan osećaj straha, što može da dovede do anksioznosti u nekim društvenim situacijama

  • Okruženje. Socijalna fobija može da se javi posle intenzivne neprijatne ili stresne društvene situacije.

Faktori rizika

Neki od faktora rizika su:

  • Porodična predispozicija. Češće se javljaju socijalne fobije kod osoba čiji roditelji ili braća/sestre imaju socijalnu fobiju

  • Negativna iskustva. Deca koju drugi zadirkuju, maltretiraju, ponižavaju su sklonija socijanim fobijama. Konflikti u porodici, traume, zlostavljanje mogu da dovedu do socijalne fobije

  • Temperament. Sa većim rizikom su deca koja su stidljiva, plašljiva i povučena

Komplikacije

Ako se ne leči, socijalna fobije može da utiče na posao, školu, odnose sa drugim ljudima i svako uživanje u životu. Socijalne sobije mogu da dovedu do:

  • Smanjenog samopouzdanja

  • Negativnog ličnog stava

  • Preveliku osetljivost na negativne komentare

  • Lošu komunikaciju da drugim ljudima

  • Izolacije

  • Loših rezultata u školi ili na poslu

  • Zloupotrebe alkohola ili drugih supstanci

  • Pokušaja samoubistva

Javite se lekaru na vreme. Što se duže čeka sa početkom lečenja, simptomi će biti izraženije i sporiji će biti proces izlečenja

Zakažite pregled kod NeuroViva stručnjaka prof. dr Aleksandre Nedić

 

Prof. dr Aleksandra Nedić

Prof. dr Aleksandra Nedić

Specijalista neuropsihijatrije

Biografija

Posavetujte se sa nama!

Pozovite nas:

061/383-0223

Iskustva